U klasičnoj retorici i logici, postavljanje pitanja ili pretpostavka zaključka (latinski: petitio principii) je neformalna zabluda koja se događa kada premise argumenta pretpostavljaju istinitost zaključka, umjesto da ga podrži.
Je li postavljanje pitanja logična zabluda?
Postavlja se pitanje kada upotrijebite točku koju pokušavate dokazati kao argument da dokažete istu točku. Umjesto da dokaže da je zaključak istinit, on ga pretpostavlja. To se također naziva kružnim razmišljanjem i logička je zabluda.
Koje su 4 vrste zabluda?
Zablude neprihvatljivih premisa pokušavaju uvesti premise koje, iako mogu biti relevantne, ne podržavaju zaključak argumenta
- Postavljam pitanje. …
- Lažna dilema ili lažna dihotomija. …
- Zabluda točke odlučivanja ili paradoks Soritesa. …
- Zabluda o skliskim padinama. …
- Ishitrene generalizacije. …
- Pogrešne analogije.
Kojih je 9 vrsta zabluda?
Sadržaj
- Ad Hominem.
- Strawman Argument.
- Priziv na neznanje.
- Lažna dilema.
- Slippery Slope Fallacy.
- Kružni argument.
- Brzo generalizacija.
- Zabluda o crvenoj haringi.
Koje su vrste zabluda?
15 uobičajenih logičkih zabluda
- 1) Čovjek od slameZabluda. …
- 2) Zabluda bandwagon. …
- 3) Zabluda žalbe na autoritet. …
- 4) Zabluda lažne dileme. …
- 5) Zabluda brze generalizacije. …
- 6) Zabluda lijenčine indukcije. …
- 7) Zabluda korelacije/uzročnosti. …
- 8) Anegdotska zabluda.
